Bosna i Hercegovina jučer je zvanično dobila status kandidata. Na prvu, velika je to privilegija. No, pred nama je ogroman put koji moramo preći. Sve dok ne ispunimo uslove i reformske procese koji predstavljaju preduslov za dalji napredak ka EU, sjedit’ ćemo u predvorju iščekivajući zvaničan poziv gospođe Evrope.
Mi ne bismo bili mi kad prvo ne bismo pitali koji su benefiti koje ćemo uživati. Osim imidža zemlje, boljeg investicijskog, te turističkog potencijala, direktnih benefita neće biti. Međutim, i ovo možemo iskoristiti ako budemo igrali pametno. Ranije to nismo dokazali. Niti 2003. kada smo dobili status potencijalnog kandidata, niti 2016. kada smo formalno podnijeli zahtjev za članstvo, a niti u periodu od 2019. kada smo dobili set preporuka koje trebamo ispuniti kako bismo pristupili daljim pregovorima, pa sve do danas. Možda se sada probudimo i shvatimo da je pored jačanja kapaciteta državnih institucija, radnih tijela nadležnih za evropske integracije, bitno i informiranje i uključivanje građanstva. Jer, samo zajedničkim snagama možemo raditi na korjenitim promjenama.
Za kraj, citirat’ ćemo profesora Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, Seada Turčala, koji kaže: “Ovo nije historijski događaj, već historijska šansa za Bosnu i Hercegovinu.”
Da li ćemo je iskorstiti, samo zavisi od nas. Ostaje da se vidi da li ćemo efektivno raditi na promjenama. EU je dala sve od sebe. Sada je red na nas. Da radimo na reformama. Ekonomskim pitanjima. Unaprjeđenju vladavine prava. Javnoj upravi.
